Dobro pamtim tu jesenju zoru ranu rosu, maglu, lavez pasa pamtim didu i ljude u soru di pricaju nesto u po glasa Njihove mi rici jos i danas u sicanju zvone kao jeka zapalila didin stagalj stari ko zna zasto, tudja ruka neka Nije dida podigo ni glasa nije cak ni krivce opsovao u maglu je pogledao samo povukao dim i rekao Ref. I posljednji grad se srusi osta samo jedna stijena tako isto kad ja umrem ostat ce ti samo uspomena A na stanu tek poneki plamen jos je tinjo k'o da nam se ruga za tren oka gotovo je bilo nesta vatre, osta samo tuga Dida samo na zgariste stade ko sto ljudi prid sudbinu stanu rece, jedni pale, drugi grade dobro pazi na koju ces stranu Nikad vise na stan nije is'o spomenuo stagalj vise nije cini mi se sve je bilo isto a nista nije bilo kao prije Ref. I kao u svakoj tuznoj prici mnoga lita prosla su od tad vrime ode ne mozes ga stici kao vranac razuzdan i mlad Nema vise, ni dide, ni stana i vec blidi sicanje na njih tek ponekad otvori se rana i stari refren na tren vrati ih Ref.
Tekst pesme
