Voz, pospani voz za Harkov Gomelj, Lenjingrad znam, kako je nocas dalek Beograd Nece moci nikada, olovka i hartija i svi Ruski postari ne mogu ti odneti pismo koje pisem ja marka s' likom Lenjina i u pismu jedina tuga sto me razbija Ref. Nije votka rakija, mada nocas udara tuga mi je velika, velika k'o Rusija ja ne mogu poslati ljubav jer se ne salje nit' sam mog'o poneti sobom tvoje poljupce Voz, u vozu izguzvana lica putnika ti, si tamo negde iza onih planina da l' si mozda zaspala il' si budna kao ja da l' te muce nemiri il' te nista ne muci Kada budes citala pismo koje pisem ja tajna bice skrivena iza ovih redova Ref.
Tekst pesme
