Ako ikad privalis priko usana ric za jubav koja vise nema ime to je ono cega ja najvise se bojin da ne ostanen ka kolona bez cime i kad me zadnji put ka suzu potiras grube beside kad prikinu mi dah i nema nacina da pomirin se s time da san vako osta sam ka pas zoven te, a puka mi je glas Ref. Sad znan da jubav nista ne vridi srcem kad na nju san isa uvik bi pa i da provon bi puka o hridi koje podlo je sakrila magla ledena kisa i mrak a moran biti jak Di god kad san sam, povirin u spomenar a nije bas da dicin se sa njime jerbo tuce me ka bic svaka slika oli ric sta je predugo u srcu podstanar I nema milosti za jude kao mi grisne odkada su na svit zinili ja poklonit cu se Bogu ali podic s nogu da san vako osta sam ka pas zoven te, a puka mi je glas Ref.
Tekst pesme
