Anita

Da l' se bar ponekad seti plasim se da ne prosto k'o u opereti sklopilo se sve violinist, tuzni pajac lepa zena i tokajac a kulise zavejani grad Vodila me kud je htela dobar sam ja gost Veresmarti, Citadela i Lancani Most zavejani Trg Heroja gde pozeleh da je moja i da uvek bude kao tad Zvonio je cimbal neku tuznu, staru stvar molila me da joj pisem jednom bar zateklo je jutro snezno same zvezde dve ljubila me nezno k'o nijedna pre Pogledom sam posle dugo pratio njen trag zavejanom ulicom Sent Haromsag plasila me slutnja neka znao sam od pre sve izgleda iz daleka drukcije Srce malo jace bije kad se setim nje a Listove rapsodije bude stare sne eh, da mi je znati gde je da l' se seti kada veje il' u inat drugog ljubi tad