Dođoška

Njenog brata znao sam tako, iz cuvenja nisam puno mario za te Dodjose vukla se ko kornjaca jedna jesen lenja spori dani davno prodjose pretio je da ce on na put da mi stane i da mu se sestre okanem A mi smo samo setali i pomalo kisli dobro sam se nagled'o njenih koraka druge su mi devojke pobegle iz misli prhnule ko jato cvoraka tih je dana zvonilo u cast Malog Princa i odvaznog Bilbo Baginsa Na svim mojim crkvama satovi su stali kazaljke se srecom bas tada sklopise sto hiljada reci znam, al' jedna mi fali da nju kako treba opisem i sram ga bilo, gospodo, ko pomisli lose al' ni nalik na druge Dodjose Otad bas ne uzimam svaku sto se pruza srce se odupire, pa se privikne al' zumbuli su zumbuli, a ruza je ruza pa da na kraj sveta iznikne ma da se redom postroje odavde do coska ni jedna ko moja Dodjoska ta, idi, ni jedna ko moja Dodjoska