Galicija

Pred zoru je sa njine strane obicno muk pod velom magle zvecka osmi kozacki puk i svu noc mi inje kamuflira sinjel uz polegli brest U inat cu i ovo pismo poslati znam, ime i adresa nisu poznati dok tikvan postar ne skonta ko to ceka sa fronta, kakvu dobru vest Ref. I tek da znas, ovo na slici je naoko pitomi pejsaz Galicije al' mira ni cas, sve zivo pali na nas fotograf jedini metkove spara Oberst kao lud olovo rasipa fotograf jedva kat-kad okine sa nasipa na nadosloj Visli se soldati stisli i svima su nam pomisli, daleko U sumrak je sa njine strane obicno zal zatuzi adjinokaja k'o ranjeni zdral al' postane krotka kad drmne je votka onako na belo Pod mojom sapkom lavovi se baskare u snu mi pletes beli sal za maskare sva se pobrka predja kad te obgrlim s ledja kao violoncelo Ref. I tek da znas, mesec u zici je zvone na vecernje zvona Galicije i neka mi to ne uzme nebo za zlo al' ti si jedino cemu se molim Brinucu vec ja, nemoj ti brinuti ma, da sam 'teo, vec sam sto put mog'o ginuti dok otice Visla, natraske, van smisla i krecu jata pokisla, daleko