Mati (verzija #2)

Opet sam snio majku na praznicni dan i kao lutnja brujnu slutnja sta bi znacio taj san Blagi sfumato povratka kljuc uvek iza dovratka i staza kraj simsira urasla u travu Sanovnik s krupnim slovima lako je to sa snovima mnogo mi teze ide kad tumacim javu U lesnikovoj senci frustuk postavljen a pokraj hokle cvetni goblen na trenutak ostavljen Lanena letnja haljina sa vezenim detaljima pristaju uz rozetnu na bastenskoj kanti U leji zlatnog seboja u tom snu mladja nego ja onakva kakvu bih i zeleo da pamtim Ref. O, mati, veje sneg ni to me ne raduje vise dospe na kraju sve na isti sled Proslo je zanavek severac pustolinom brise i ravno je unedogled Nadiru pahulje noc slavi svojih pet minuta vetar ne poznaje ni stid ni sram Niko ne strahuje sto kasnim, sto me nema s puta i malo sam ti nocas sam Neki su stopu ispred vremena ludi jahaci, izvidjaci milju ispred plemena Tek posle sebe hvaljeni na Trgu zlobe paljeni ociju punih suza, al' obraza suvih Na pravdi Boga blaceni tek posle sebe shvaceni neki su mandoline u dolini gluvih Ref. Veje, ne posustaje na simsir i na divlji lesnik na julski dan i lica predraga Ravnica pusta je na Bozic putujem ko gresnik od nemila do nedraga