Mati (verzija #3)

Opet sam snio majku na praznicni dan i kao lutnja bruji slutnja sta bi znacio taj san Blagi sfumato povratka kljuc uvek iza dovratka i staza kraj simsira urasla u travu Sanovnik s krupnim slovima lako je to sa snovima mnogo mi teze ide kad tumacim javu Opet sam snio april i lesnikov 'lad na hoklu sklonjen goblen s konjem zapocet jos Bog zna kad Lanena letnja haljina sa vezenim detaljima pasent uz cvetnu saru na bastenskoj kanti U leji zlatnog seboja u tom snu mladja nego ja onakva kakvu bih i zeleo da pamtim O, mati, veje sneg ni to me ne raduje vise dospe na kraju sve na isti sled Proslo je zanavek severac pustolinom brise i ravno je unedogled Vitlaju pahulje noc ceka svojih pet minuta vetar ne poznaje ni stid ni sram Niko ne strahuje sto kasnim, sto me nema s puta i malo sam ti nocas sam Neki su pola stope ispred vremena ludi jahaci, izvidjaci milju ispred plemena Tek posle sebe hvaljeni na Trgu zlobe paljeni ociju punih suza, al’ obraza suvih Na pravdi Boga blaceni tek posle sebe shvaceni neki su sonatine u dolini gluvih O, mati, veje sneg ni to me ne raduje vise dospe na kraju sve na isti sled Proslo je zanavek severac pustolinom brise i ravno je unedogled Veje, ne sustaje na simsir i na divlji lesnik o mati moja, mati predraga Ravnica pusta je na Bozic putujem ko gresnik od nemila do nedraga