Noć kad je Tisa nadošla

Spalio je juli seno a Tisa nezapamceno opala i otkrila sprud kraj slepa ko stvoren za njena lepa stopala Stari joj je bio ladjar polu Rumun, polu Madjar, besni ker prema meni nikad zao nekako je znao da mu volim kcer Bodom sitnim kao prezla moje ime je izvezla stidljivo plavim koncem na gacice i pod karner spavacice jedva vidljivo Skrila camac mlada trska koju mozes sa dva prsta poviti molila se Bogu suse da sto duze ne da im otploviti Ref. Tu noc je Tisa nadosla a na njoj nosnja raskosna samo sandalice, prstencis i u kosi vencic od ivanjskog cveca Pa ipak, nije nesreca sto me se ona ne seca ma kakvi, nesreca je sto se ja nje secam Nastavila voda rasti nije htela naglas kasti, a znala je drugog jutra sve po starom al' nikad da sladje garov zalaje Zaklela me da je cekam da ce me se cela veka secati na promaji zar malakse ima l' ista lakse neg' obecati Ref.