Olivera

Na pragu svojih dvadesetih bio sam laka roba bile su moderne barabe onih dana Ne zelim svega ni da se setim hteo sam, eto, sve da probam zvalo me zabranjeno voce s raznih grana Sad zalim, da al' sta sam znao ja ti si bila jos devojcica leteo je kao leptir tvoj cuperak Drugi bi sve imalo smisao drukcije bih zivot pisao da sam znao da postojis, Olivera Mozda sam, a da nisam znao pred isti izlog s tobom stao mozda smo zajedno iz voza negde sisli Mozda si sasvim blizu bila ulicom mojom prolazila i mozda smo se za trenutak mimoisli Sad zalim, da al' sta sam znao ja ti si bila jos devojcica daleko od moga oka i mog pera Drugi bi sve imalo smisao ne bih svakom pesme pisao da sam znao da postojis, Olivera Drugi bi sve imalo smisao ja bih iz te guzve zbrisao i nikom ne bi bilo jasno sta ja to smeram Znao bih gde da sebi nadjem mir skrio se u tamni manastir i cekao da ti odrastes, Olivera