Opatica

Jos se nisam ni brijao al' mi zivot vec prijao kad sam krenuo amidzi prasnim drumom do Han-pijeska A ispod gore Romanije ma da je moglo i ranije sretoh mladu opaticu blijedu, ma lijepu, kao freska Nije bila od kamena, i cim se takla mog ramena cudno mi se nasmesila u njoj neki djavo klija I ne znam dal' se zaljubila al' kao divlja me ljubila i cudne reci mi saptala faljen Isus i Marija