Kiša pada rosulja pokise mi košulja i u kosi loknice i u suknji gloknice Širi dragi kabanicu sakrij svoju jaranicu jer od kiše te pokisnuću ozepću ti, razboliću se (2x) Neka kiša rosulja, biće belja košulja biće mekše loknice, ispeglaćeš gloknice a pod mojom kabanicom do večeri sʼ jaranicom biće suvo sve pokisneš li, poljupcima ogrejaću te Sinu munja, zagrme strah me dragi, zagrli me pa me steži jarane jer se bojim od nane Moja nana, žena stara ali zna kad momak vara i koristi sve, poznaće me ljubljena sam, izgrdiće me (2x) Kiša pada, kišica, prokise kabanica naokolo mokro svud pod njom tesno, nemaš kud kazaćemo tvojoj nani da nam ljubav ne zabrani i nekʼ mirno spi ne može nam niko ništa, volimo se mi
Tekst pesme
