Po kaljavom putu svelo lisce pada nakvaseno rosom od jesenje kise polako se gasi i poslednja nada ona moja nikad nece biti vise Ref. Mrzim jesen sa maglama sivim sto mi srecu sacuvala nije kako dalje bez nje ja da zivim kad je bila moje najmilije Ovim putem sutra svatovi ce proci kroz zamagljen prozor gledacu ih setno zadrzati suze vise necu moci a usne ce nemo pozeleti srecno Ref. U avliji njenoj postavljene satre na kapiji venac ispleten od cveca prasci i janjci peku se kraj vatre drugome se sprema, nekad moja sreca Ref.
Tekst pesme
