Kad bi ti otisla iz ovoga grada kome bih levu ruku prebacio preko ramena a desnom pokazivao obronke dalekih brda S kim bih zastao pred raspuklim orahom govoreci u ovom orahu mozda raste moj sanduk kad, kad sam bio dete njegovo je stablo posadjeno Kad bi ti otisla iz ovoga grada kad bi ti otisla iz ovoga grada S kime bih se vracao u grad ponosan kao u mojim pesmama kome bih govorio o sajdziji koji zivi u zemlji S kime bih podigao glavu prema besputnim nebesima kome bih pokazivao kozje staze medju zvezdama Ciji bi zubi zvonili kao promrzla jabuka u psenicnoj plevi s kime bih pomenuo tajge sneg na Etni, ljude po tamnicama kome bih rekao kako mi se cini da u reci hara ratkudza kamenje S kime bih dugo u noci govorio protiv svakoga i tko bi me zbog toga voleo Kad bi ti otisla iz ovoga grada moje se reci ne bi ni na koga odnosile kad bi ti otisla iz ovoga grada govorio bih uzalud kad bi ti otisla iz ovoga grada
Tekst pesme
