Pod mojon provon olujno je more a nigdi svitla da mi snage da sva jidra spustan, zasto da se bore od jubavi san dusa ranjena I necu nazad, nek´ me vitar nosi jer nisan za te moga´ zivit´ ja kad Bog me primi, kad me pita ´ko si od jubavi san dusa ranjena Ref. Kad jednon bude kasno za sve rici jer nije jubav rana, ca se lici kad tilo drsce, ka´ da vitar puse ti dodji meni, ti dodji meni da ti skinen kriz sa duse I sve san daje, sve je veca tama i ne znan vise, kako san se zva´ jer, samo pamtin, to, ca ne bin ´tija od jubavi san dusa ranjena Ref. 2x
Tekst pesme
