Ja sam vreme koje udisem misli koje reci ne mogu da izgovore I nista me vise ne inspirise sem nade da cu jednom da progovorim Ja sam vreme koje izdisem telo koje zbog bola prezirem I nista me vise ne inspirise sem nade da se i bez njega jednom moze ziveti Ja sam zvuk koji prepoznajem covek zeljom natopljen les kozom oblozen buducnost koju naslucujem kao neku senku koja promice I nista, i nista me vise ne inspirise sem lepote sto se u nadi nazire Ja sam prepolovljen nesto sam morao da ubijem samog sebe ugusen pr'sljen, polomljen da se bar kroz jedna vrata provucem I nista me vise ne inspirise nista me vise ne podize sem nade da cu jos jednom da je, da je pronadjem Sva lepota se u nadi sakrila
Tekst pesme
