Vise se ne bojim ni zivota ni smrti samo bih pre nego sto odem da neke lepe stvari za sobom ostavim kad zaklopim umorne oci na ovu ljudsku tugu zaboravim Ono sto ce uvek da me tisti sto znam da sve bolje moglo je normalnom coveku malo potrebno je Ali ne, ne, ne neko je resio da otme sve da i za to malo pogines da te kao sraf u ludilo zavrte iz dana u dan, kost po kost iz dana u dan, kost po kost Ja znam da sam pobedio jer i posle svega nikoga ne mrzim i nikoga ni za sta ne jurim Zao mi je samo sto neke ljude nisam voleo vise ali bice 365 dana prolece, leto, jesen i zima i da li se tome radujem pa moram Zasto da ne uzmem to sto mi se daje ionako,kad dodje, doslo je kad prodje, proslo je I srescu ja tebe opet te tvoje oci i miris i ovog puta ostajem do kraja kad se ujutru probudim ti ces mirno pored mene da spavas A ne znam da li je nesto lepse od tebe i mene na zivoj slici uhvaceno vreme ni sada ne znam zasto se nisam prepustio, opustio ni zasto sam vise sa svojim demonima pio u svojoj rupi se krio prokletstvo, secam se svega I boli al' moram da idem dalje da se borim za bolje dane Vise se ne bojim ni zivota ni smrti vise se ne bojim ni zivota ni smrti stojim sam na ovoj planini i cekam svoje vreme da jos neki krik zavrtim
Tekst pesme
