Da li je dovoljan dodir da kao dete me sakrije od tvoga plamena jer i pored vrelih opekotina mislim ti si mi namena da li je dovoljan glas da me vrati iz okova mojih secanja hteli smo realno a sada zelimo da mu se nadje zamena Da li je dovoljna jedna rec, jedna obicna rec da nam osmeh zaustavi, oduzme i okonca sve veruj, potreban je samo jedan izdah da nema me da se ne osecam tako umoran i sam jer znam Ovo ce biti nas poslednji dan ovo ce biti nas poslednji dan Za laganje, za gorku obmanu a u pokidanom srcu nosim kamenje jer vidim promenu i moje zelje s tobom odlaze i putuju na pustu obalu a suze podizu more da spere smisao kad vise nisi tu A ti za mene nikad ne brini, ja ostajem u svojim snovima mozda jos ponekad pobegnem gde nisam smeo a ti nisi umela i ako ikad samo setis se i pomislis da nisam sam zagrizi usne da ne govore nista sto ne zelim da znam Ovo ce biti nas poslednji dan nas poslednji dan I ne brini jer ne ostaje trag od mrtvih secanja, ne brini ne, ne brini, u tebi zivecu jos, do punog mececa odlazim Kazu da vreme je, kazu da odlazim cujem da zovu me, kazem - oprosti im pola umire, pola nestaje pola me odlazi sa tobom zauvek
Tekst pesme
