Ovo je prica o dvoje mladih sto su se davnog proleca sreli kada je ljubav sirila ruke i kad je bagrem cvetao beli Ona mladost i lepota on joj drazi od zivota najsrecniji par su bili ljubav svoju nisu krili Njegovi behu siroti ljudi velikog srca, sa malo para a njeni hteli bogastvo samo mislili tako sreca se stvara I dali je nekom drugom ostavili njega s tugom da samuje i boluje zadnji dinar da popije On je jos voli isto ko nekad stare ga slike na srecu sete a jednog dana kada je sreo pred njom je plak'o ko malo dete I prokleo na rastanku njenog oca, njenu majku da pred Bogom budu krivi sto bez srece zivot zivi
Tekst pesme
