Crvena Jabuka

Crvena jabuka je rok grupa iz bivše Jugoslavije koja potiče iz Sarajeva, iz Bosne i Hercegovine, ali trenutno deluje u Zagrebu i Splitu, u Hrvatskoj. U bivšoj Jugoslaviji ovo je bila jedna od najuspešnijih i najplodnijih grupa.

 

Crvena jabuka je osnovana 1985. godine u Sarajevu. U originalnoj postavi grupu su činili: Dražen Ričl Zijo (vokal, solo gitara, tekstopisac), Zlatko Arslanagić Zlaja (ritam gitara, tekstopisac), Dražen Žerić Žera (klavijature, prateći vokal), Aljoša Buha (bas-gitara) i Darko Jelčić Cunja (bubnjevi, udaraljke). NJihova muzika je bila inspirisana Bitlsima i Indeksima. Prvi album, „Crvena jabuka“, objavljen 1986. bio je trenutni uspeh. Grupa je brzo stekla veliku popularnost širom bivše Jugoslavije. U leto 1986. grupa je krenula na koncert u Mostar i doživela saobraćajnu nesreću kod Jablanice u kojoj su poginuli Dražen Ričl Zijo i Aljoša Buha.

 

Nakon jedne godine pauze, grupa je objavila drugi album „Za sve ove godine“, koji se smatrao kao neka vrsta posvete. Činilo se da se grupa raspala, pošto je Ričl bio oličenje i duša grupe, ali je uspeh drugog albuma ohrabrio preostale članove da nastave kao trio, sa Zlatkom Arslanagićem kao glavnim tekstopiscem, Draženom Žerićem kao pevačem i Darkom Jelčićem na bubnjevima. Grupi su se pridružili i Nikša Bratoš iz grupe „Valentino“ i basista Branko Sauka. Ubrzo im se pridružio i klavijaturista Zlatko Volarević „Dilajla“. NJihov treći album, „Sanjati“, objavljen 1988, je bio još veći uspeh i smatra se jednim od najboljih pop albuma ikad objavljenih na prostoru bivše Jugoslavije. Posle objavljivanja albuma, grupa je otpočela veliku turneju od 180 koncerata širom Jugoslavije. Posle završene turneje januara 1989. godine ponovo su snimili studijski album, svoj četvrti po redu, pod nazivom „Tamo gdje ljubav počinje“. Ovaj album je sa sobom doneo nekoliko prelepih balada, poput „Volio bih da si tu“, „Tuga, ti i ja“, „Ostani“ idr.

 

U parku Tašmajdan, 23. juna 1989. godine, grupa je održala nezaboravni koncert praćen letnjim pljuskom koji nije rasterao publiku. U nastavku turneje, u Sarajevu, Titogradu, Zagrebu i Banjaluci, snimili su koncertni album „Uzmi me kad hoćeš ti“, koji se u prodaji našao 1990. godine. U to vreme gitaru je na koncertima svirao novi član grupe, Igor Ivanović, koji je zamenio Nikšu Bratoša, koji se tada posvetio samo studijskom radu. Godine 1990, pošto je album „Sanjati“ dostigao zlatni tiraž, Crvena jabuka je nagrađena međunarodnom nagradom Ampex Golden Rool Award.

 

Početkom 1991. godine snimili su svoj novi album, „Nekako s proljeća“. Sa grupom je ponovo bio Nikša Bratoš koji je radio produkciju i svirao gitaru na ploči, zajedno sa novim gitaristom, Zoranom Šerbedžijom. Sve pesme je napisao Zlaja. Gost na ploči bio je Kemal Monteno, u pesmi „Nekako s proljeća“. Album se u prodaji našao na proleće iste godine. Zbog veoma lošeg političkog stanja u Jugoslaviji grupa nije mogla uraditi promociju albuma na kocertima širom zemlje. Prvi koji je napustio Sarajevo je bio vođa grupe Zlatko Arslanagić, koji se preselio u London a kasnije u Kanadu. Bane Sauka se odselio u Češku, Dilajla u rodni Metković, Zoran Šerbedžija u Nemačku, Nikša u Zagreb a Žera i Cunja su ostali u Sarajevu sve do sredine 1994. godine, kada su prešli u Zagreb.

Grupa pravi pauzu sve do kraja rata, do 1995. godine, kada je Dražen Žerić ponovo okupio grupu u novom sastavu. Klavijature je svirao Danijel Lastrić, bas Krešimir Kaštelan „Krešo“ a ostatak ekipe je ostao isti — Darko Jelčić „Cunja“ za bubnjevima i Nikša Bratoš kao gitarista, osim Zlaje koji je napisao skoro sve pesme u periodu od 1985. do 1991. godine. Grupi se pridružio drugi gitarista, Mario Vukčević „DŽimi“.

 

Od tog trenutka su počeli da stvaraju materijal za novi album. Na albumu su se našle neke stvari koje je napisao pokojni Dražen Ričl. U stvaranju albuma su učestvovali i Saša Lošić i Zlatan Fazlić. Novi album, „U tvojim očima“, pojavio se u prodaji 17. novembra 1996. godine. Grupa je organizovala koncerte u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Danskoj, gde im se pridružio i novi gitarista, Saša Zalepugin. Deo tonskog zapisa sa koncerta u Zagrebu je prenesen na CD “Live” koji će biti objavljen 2001. godine. Posle povratka iz Danske su usledili koncerti 16. maja 1997. godine u Tuzli i 17. maja u Sarajevu u prepunoj Skenderiji. Nakon uspešne turneje po zemlji i inostranstvu odlučili su da svoj odmor potraže na moru u Makarskoj, gde su nekada Zlaja, Ričl, Aljoša, Žera i Cunja počeli pripremu svog prvog albuma. Tako su umesto odmora zapravo počeli da stvaraju materijal za svoj novi album pod imenom „Svijet je lopta šarena“. Međutim, u to vreme grupu je napustio gitarista Mario Vukčević „DŽimi“. Novi album je doneo nekoliko hitova poput „Vjetar“, „Stižu me sjećanja“ i „Da mi je do nje“. Nakon objavljivanja novog albuma, grupa je krenula na turneju na kojoj su snimili koncertni album „Live“. Grupu je napustio Saša Zalepugin, a na njegovo mesto je došao Zlatko Bebek.

 

U Zagrebu su 13. i 14. februara 1999. godine odsvirali akustični koncert i objavili ga pod nazivom „Riznice sjećanja“. Pored standardnih hitova, nalazi se i po prvi put odsvirana pesma „Moj grad“. Dražen Žerić je iste godine učestvovao u bosanskom izboru za Evrosong sa pesmom Zlatana Fazlića „Proveo bih život ispod mostova“.

 

Album „Sve što osanjam“ se u prodaji našao 2000. godine. U Srbiji je licencno objavila Grand Produkcija. Pored „Tvoga srca vrata“, veoma popularne su bile i pesme dalmatinskog i tamburaškog melosa „Niko nije lud da spava“ i „Ni zadnji, ni prvi“. Video-spot „Tvojim željama vođen“ najavio je 2002. godine istoimeni album, a već sledeće godine će u maju prvi put održati koncert u Beogradu nakon raspada Jugolavije.

 

20 godina od prvog albuma obeležiće album „Oprosti što je ljubavna“. Do publike su prolaz našle numere „Ti mi dušu uzimaš“, „Esma“, „Dva i dva (i ona mala barka)”, kao i duet sa Arsenom Dedićem „Znam“. U sećanje na Dražena Ričla, ponovo je nasnimljena „Tugo nesrećo“, a obrada „Zarjavele trobente“ grupe Kongres za Aljošu Buhu.

 

Kreativni pad će biti očigledan pojavom albuma „Duša Sarajeva“. Tek pesme poput „Oči boje srce“ i „Ja sam Bogu blizu“ skreću malo pažnje na sebe. CD beleži i obradu Kemala Montena „Napiši jednu ljubavnu“.

 

U filmu Dejana Radonića „Duhovi Sarajeva“, Hari Mata Hari i Žera će otpevati glavnu numeru „Dok Miljatska protiče“.

 

Na CMC festivalu 2008. godine učestvuju sa pesmom “Glupo je”, a u Širokom Brijegu na Hercegovačkom radijskom festivalu sa „Šampanjski poljubac“, koja će se naći na sledećem albumu jednostavnog naziva “Volim te“ (2009). Uz “Milion žena”, svoj put do publike su našle i duetske pesme. Interesantna obrada grupe “Queen”, pesma “Godinama” sa folk legendom Halidom Bešlićem, „Zlatna ruža“ sa Dadom Čauševićem, a na prostoru BiH i Hrvatske posebno je bila popularna “Jazz.ba” u kojoj su gosti Antimon i Enis Bešlagić. Sa istom pesmom su nastupali i na Hrvatskom radijskom festivalu. Na festivalu „Melodije Mostara” ući će u finale sa pesmom „Mnogo ruža”.

 

25 godina od nastanka grupe će obeležiti četvorostruka CD kompilacija najvećih hitova „Da nije ljubavi“, kao i prvi DVD sa video-spotovima „S druge strane sjećanja“. Antologijska kompilacija beleži i ponovo usnimljene stare hitove „Sa tvojih usana“, „Za sve ove godine“, „Umrijeću noćas od ljepote“, „Osim tebe ljubavi“, „Kad kazaljke se poklope“ (prvobitna verzija se nalazi na novogodišnjem promo singlu iz 1988.), „Dirlija“ (gost u rep deonici – Shorty) i solo otpevanu „Dok Miljatska protiče“. Dve nove pesme su obrada Indeksa „Balada“, kao i „Lagano umirem (u tvome sjećanju)” Miroslava Rusa i ITD benda. Jubilej je pratila veoma zapažena turneja koja će povratiti veliku popularnost Crvene jabuke.

 

Krajem 2010. godine će lansirati radijski hit „Ukrast ću ti snove“, a marta 2011. sa Željkom Bebekom pesmu „Kletva“, što će najaviti 13. studijski album „Za tvoju ljubav“. Put do slušalaca brzo pronalazi pesma „Do srca“. Albumom kao i do sada prožimaju ljubavne pesme, ali i neshvatljivo veliki broj obrada. Nakon 15 godina ponovo gostuje frontmen Plavog orkestra Saša Lošić, u pesmi „LJubav je jaka“. Krajem 2011. snimili su duet „Istok, sever, jug i zapad“ sa Indirom Radić.

 

Maja 2013. godine, grupa je objavila singl za pesmu „Imam neke fore“, kojom je najavljen izlazak 14. studijskog albuma „Nek’ bude ljubav“ koji je objavljen juna 2013. Sa tog albuma su se izdvojili još i singlovi za pesme: „Rođendan“, „Ukrast ću ti snove“, „Za njene oči“, „Često pitam za tebe“ i duet sa gitaristom Karlom Martinovićem „Vjerujem“. Na albumu se našlo i još interesantnih dueta: sa Kemalom Montenom „Crveni poljupci“, ponovo se našao i duet sa Halidom Bešlićem „Godinama“ u verziji uživo i duet Žere i grupe Neverne bebe „Ovo je kraj“.

 

Novembra 2013. , objavljena su reizdanja prvih pet studijskih albuma ove grupe u boks-set ediciji Kroacija Rekordsa Original Album Collection.

 

18. februara 2014. , grupa je održala unplugged koncert u dvorani „Vatroslav Lisinski“. Sa tog koncerta je decembra 2014. objavljen dupli CD pod nazivom „Bivše djevojčice, bivši dječaci – Unplugged Live u Lisinskom“. Na kompilaciji se nalazi simboličnih 30 pesama zato što u 2015. , grupa slavi 30 godina postojanja. Povodom tog jubileja, grupa je za 2015. isplanirala izlazak novog albuma.