Na najvisoj planini, daleko od ljudi, u drustvu sova i vukova ziveo je Zaratustra, covek koji se gnusao sunca jer tada sva prljavstina izadje na videlo svaka budaletina progovori svaka mudra rec se izgubi usred graje i galame raje Taj cudak, ludak, junak Zaratustra je ziveo u pecini mudar se u mraku celici, nije se video u vecini bese recit i dosetljiv, samocu je koristio k'o ventil odbacio svoj nemir, istinom uoblicio svoj svemir Svaka rec projektil, nije mario za kolektiv namere nije zeleo da stane pred objektiv kamere kad progovori, tad se pogledi zalede, opet svi zaneme jednom izjavom prosledi zavete, odredi zakletve Podeli napredne, osvesti zanete, osveti znamene povredi nadmene, cak se i gordi odredi skamene od reci pametne, zanesen pravdom s ciljem da spasi stado narod zaslepljen kavgom, ljude ranjene nadom Nametne zakon tajkunima, on se rvao s tajfunima nije rodjen da bi skitao sa tupima, pricao sa gluvima, sudbina, do svoga mira dosao jer je prosao dosta knjiga primao je zivotinje al’ coveka kao gosta nikad Znao je da postavi gard kad bi neko suludo pricao znao je da pojasni stvar kad bi neko uljudno pitao kulturno dizao majmune koji non-stop trpe gazenje glodju kamenje, al’ bacis im bananu oni oproste tlacenje Ref. 2x Kako da ga zastrasis, kad je sve preboleo kako da ga zapalis, kad je vec izgoreo ucenis kad se svega odrek'o, nema poreklo ubedis, kad je sve sam prorek'o, ceka prokletstvo Oter’o sebe na teren gde je imun na sve te mediokritete ostao veliko dete, jer slabi jedino zele da se neprekidno svete boljim od sebe, sprecio bede da mu nadju utocista utopista, tmurno bistar koji umno blista Nije hteo da se uklopi sa kretenima, utopi sa degenima pa su ga pratili sukobi sa nesvesnima u borbi sa nevestima hoda svetom u kom slep vodi slepog lenj kori vrednog, gnev slomi cednog Ocigledno, protiv jednog sistema - jedinka gubi kes je lajt motiv geto hijena - sredina sudi bezi ka sudbi, ceka da uzme ga tama, nije hteo da bude s vama rulja je gluplja od njenog najglupljeg clana Uvek je opcine slepe opcije, u ime Bozije cini teske zlocine jer grupe vece ne pokrece razum vec emocije bes opije prvo onog kera sa najmanje vere masa prati glas licemera koji se najjace dere Ref. 2x Kao zvuk prekrasne harfe dusu mu hrani pucketanje vatre ubi ga cekanje pravde dok gleda uzletanje bagre ima bacve pune vina i police pune knjiga k'o sfinga enigma, zbog naroda popice bure stida Prolice suze kivan jer nisu dostojni pokojnih predaka mudrost miliona budala su govori retarda kisa otrovnih metaka leti ka novim pokolenjima cija sudbina pociva na podlim otkrovenjima Potopljenima su nosili mokru cebad i koru hleba ogoljenima i polomljenima bacili bombu s neba Bog ih gleda, al' ih plasi samo ljudska pesnica ruka celicna, puska precizna, tu je dobra cura bednica Mudra vestica, fuksa svetica, svi su stari rezim pazili gladni, zedni branili, a Zaratustru zverski kaznili hteo je da ih prosvetli pa su ga nogama gazili motkama razbili, unakazili i mac u oko zabili Pecinu spalili, sakrili spise i radove, price i planove velicali gnjide i gadove, ljige i gabore, zasto bre nije greh biti isti, jer se takav covek svidi drugima ali retkima to jednostavno ne moze biti sudbina Ref. 2x
Tekst pesme
