Dole

Ref. Dole, gde su suznji raspadi i drolje vise ne istem bolje, ovde nasao sam svoje ovde dole, gde su maske sprzene, obrazi goli odraz ne boli otkad sve stoji, tu je moj mir Draga kevo, dzaba bes tvoj ovde vazda lepo casna rec, to sto mislis da mi tesko skroz je pogresno Caka je vrlo slicna onome sto kazu za zatvor zavisi na koju kartu igras u startu I zato sam jos prvog dana liku odgrizao pola nosa bio je velik, slinav zaboden u moja posla Beli mantil rece no-no i poceska me elektro-sokom tad sam resio da mu zabodem penkalo u oko Sto sam i pokusao u menzi al' je neka zena pocela da vrisi rekoh, zajebi nesto jos gore ima da smisli A onda su dani, ne znam poceli da teku poceo sam da tupim i da se vise ne opirem leku Drugi su poceli da zaziru od mene sto je super niko iz grupe mi nije prisao poslije slucaja ruke To je bilo kad je jedna prazna zena, mirna i tiha rekla da imam blage oci rukom mom obrazu prisla Imala je cudan pogled kao majka, kao zena kao slomljena sreca koja zeli da deli bezdan Zgrabio sam joj ruku vrisnuo da me ne zna da me vise nikad ne takne da se tera u kuraca dvesta Da nije svesna kol'ko mrzim ljude dodire i opsta mesta da mi nije stalo nimalo ako me mrze svi oni odreda Sto je i bilo ha da li mrznja, da li strah da li iscaseno saosecanje za mrak sta ti ja znam A kao supice kao, pilav musaka kao lepo nas hrane kao, briznja u vraziju mater shvataju nas jadne Sarade li gadne maske ne umeju da shvate vidim zivotinjske osmehe kad im se naredi da mlate Znam da i Viklera drze tu, u nekoj sobi ne daju mi da ga vidim jer smatraju da ce da skodi A ovo pismo, usput da znas uopste i ne postoji ruke su mi vezane sedim solo u beloj sobi Ref. Dole, gde su bedni zaborava zedni, skoru lako sanjam bezbrizno sav opijen prezirom Tu dole, gde napokon pripadam uz prazna lica lekove, bele mantile i par trikova Ucinio sam da draga teta doktorka, popizdi da me sve cesce posecuje da mi objasni da sizim Da je manicni depresivac postao sado-agresivac da bi bilo puno bolje kada bi naizad poce da pricam Da je tu da pomogne da treba da mi bude bliska pitala je sta da ucini meni se dopala ta igra Blizio se tada 22. januar e reko, imam cudnu zelju al' bez toga necu da pricam Hocu rodjendansku tortu veliku i lepu i u nju ubodenu onu grobarsku svecu onu najvecu, i sta sad Jeste, psiho sam prso sam, zato sam i tu koji kurac gledas, ko da sam duh ti prva mislis da sam lud Malo je srala al' nije imala kud bila je radoznala da mi procacka um, olala Tako te volim, nego sta i eto, dodje taj dan kosulja je zuljala al' ono, jebi ga, sta sad Rece mi da je to nuzno premda je jako ruzno boli me 'rac, nisam ni osecao ruke vezane su vec dugo Trazio sam da ona i ja budemo sami tad majmuni su cekali ispred za slucaj picvajza Rekoh da mi zapali svecu da necu da cujem necu sve kul da lepo dunem i pre toga zamislim zelju Video sam da zgadjena vreme je za stos radoznalost ubija macku pocinje sou Ona zapali svecu sekunde su se smrzle sekunde su mi dovoljne skocih da ih uzmem Zgrabih zubima svecu brze od vriska, brze od pogleda poljubih joj plamenom kosu i ona planu pre mog osmeha Ovi utrcavaju mene od patos, al' kurac vec se desila zurka glavna zvezda je garava cura Batine, sokovi pretnja famoznom sobom broj 3 al' ja se nikad nisam tako smejao nikad tebe mi Nikad ne bi shvatili nikad, uzrok te farse da joj sprzim masku da vidi zivot bez maske Dole, gde me vasa povrsnost ne proganja daleko od vas trulog sveta koji propada Duh iz flase, crni covek s macem i sve njuske obicne sad su tamo gde pogled ne dopire jer ja sam dole A u isto vreme previsoko za njih covek sa mojim imenom odavno nije ziv Ali je srecan i cist svestan gde pakao je kad rese da me ubiju pustit ce me napolje Medju njih