Mrak

Hladnoca, mrak, drhtaj, strah sapet, nag, krhak, sam dok, na patosu - blato svud kasljem mulj, a mastom zvuk Tutnji i seca na grub udarac tup vec narednog casa, evo, budim se tu, tu gde je to tu, gde sam sad besan sam, a svestan da nemam trag kud van iz bezdana Pokrenuh um, a kosti cini se, sve su tu i bole prisilna igra, tisina kida mislima krila, dok tonem Sekundi, vecnost, grc, noge pokusaj, zmarci, nista, i opet malo bolje, ali ne, ne mogu jos ne, ne dovoljno Klecanje, mucni napor, zamor, znoj zamalo, jos malo, izdrzi, napokon cini mi se sada susta moc samo stajati uspravno Ustasmo, s uzdahom rekoh nogama svojim a uzdah moj primih u usi s uzasom Prostor mi ehom vraca bol i tada shvatam kob zatvoren, zarobljen negde zasto je tako i gde je zatvor sto sablasno nem je kavez, moj usud i cemer K'o u snu breme ono kada ne mozes da trcis ono kada ne mozes da bezis i skamenjen jecis U taj cas tresnu me svetlo snezno belo padoh mu u narucje zlo nezno, slepo kada podigoh kapke svuda, desno, levo gore, dole oko mene je od stakla veo Prostor ceo od ogledala satkan niotkuda otvora, prozora ni vrata na ivici snaga, maglovito shvatam da u mene pilje bolne oci sa svih strana Ogledala, svi zidovi, patos, plafon o, gledam vas, kriva lica plove strahom k'o da mi sudi bezbroj mojih pogleda sve je ja, znam svi se bojimo, strepimo gde je kraj nas Mrak Odjednom, huk rusi muk zvuk grubi ubi mi sluh da stupim kud bih, kad tlu preti potres preki poce sud Drhte zidovi, tavan i bezbroj mojih glava sablasni roj grimasa, hrli meni krv mi ledi shvatam tada kakva je to zamka prostor se skuplja A kad zguzva se skroz do kraja zdrobice me, to mi zele, sad znam nada da ipak sanjam postade bleda i tanka stizu mi, nema spasa smrvice me, nemam kud i tacka I bas u taj cas sansa u patosu je rupa svest posta budna shvatih svetlo u sobi je stiglo otuda Sudba mi nudi uzmak vratih osmeh za uzvrat al' me njena ruka gruba tresnu vec sledeceg sekunda jer rupa nema dna, nema dna ne vidi se, nema ga Ako skocim, ni pod razno ne mogu preziveti taj pad i sta sad ovog sveta sav strah spoznah U trenu kad jak osecaj gadnog kraja dade mi znak da skocim u taj kanal prstanje stakla sada vise nema natrag Kotrljam se kroz sluzav ljigav tunel bez kraja ta tama grize oko ispod kapka gmize kozom, hitro stapa me s mrtvilom mraka, gnjecavo crnilo vlada Padam i padam i placem i padam i najzad eto kraja svetlo nada izleteh i premreh i tresnuh o belo da li spas, il' opelo, samo led, dusom celom I tad videh, shvatih tesko verovah javi moje lice sasvim bledo, poput oblaka se nadvi nada mnom bedno malim sto je iskasljan na taj zid wc-solje zbunjen vapim, hocu gore da se vratim I stidim se i gadim jer sad mi je jasno sasvim da bejah u svojoj glavi da sam ispljuvan vani Ispovracao sebe iz sebe vec se u dnu solje davim onaj nad soljom bivsi ja drhti, stenje i zvali Bol, kakav to gnev moj cini da svest boj vodi za presto nad sobom I sve sto bio sam pre tog trena nije vredno, al' sad je svejedno ja nisam ja Mrak, kakav to gnev moj cini da svest boj vodi za presto nad sobom I sve sto bio sam pre tog trena nije vredno, i s jedom gledam svoje lice bedno tu iznad Citav bazdi na vinjak, zvera u nista a ipak nije sam u kupatilu neko ili nesto je tamo iza neka sena nije jedna to su covek i zena tapsu mu ramena Tad napregnuh oka polusnena i poznah ta lica tudja grozna sto ga teraju da odmah pusti vodu da skoncam, kao otpad Ona je sociofobija, on je 21. vek oni su dosli po njega oni ga lazu da znaju lek, ne Ne budi glup, oni zele samo ljusturu samo olupinu, ljusku smusenu bezlicnu, skrusenu srusen duh uvek tudj sebi samom Budes gluv, vencan s tamom ne daj me, ne daj se lazu te, molim te slusaj me, ne Ali vec je kasno on je zacaran bajkom da sve ce biti krasno cim ga prime u to carstvo Gde nema bola, gde savest nije patrola gde si lisen mozga gde si ponosni vlasnik bar-koda on pusta vodu Poslednjim pogledom oka vidim kako ga pohotno ljube ona je vec gola, orgijaju skaradno slave, prodiru u njega On je balav i prazan i srecan i oslobodjen svega Mrak