Tebi zeljove sto te zaboravise poslednja seoska kola u malom gradu u ime tvog pseceg bola poklanjam ovu baladu I tebi ser Joska Jesenjine sto si divno pisao o psima poklanjam ovu baladu jer imao si bjesnog psa u grudima Dan koji nema imena vise zagubio se negdje u dnu nas na njegovo nebo srebrno od kise lajase tuzno seoski pas Uz kola sklupcan cekao smjerno da gospodar svoju ljetinu proda cekalo pseto gladno i vjerno iz sela dalekog, tri dana hoda A onda slucajno neka dama pudlicu provela zutih grudi za njima dvijema bez zrna srama lajase psi, a bogme i ljudi Nestasni repic pudlice mile titra mu nemir, raspa u glavi ah, sve druge nisu bile ni koliko njen povodac plavi Stidljivo tapkao ulicom dugom njusio stope kud je prosla ona ostenjen negde u stali za plugom u drhtaju voznih seoskih kola Ulice duge strpljivo minu i dan se polako pretoci iza brda ona je zaspala na toplom kaminu a on kraj kamena mokra i tvrda Kola su njegova vec na domak sela i tu uz sasu kraj zlatna potoka cekala ga kucka ne bi li ga srela sa bokorom sunca u dubini oka cekala ga kucka da bi ga vidjela jedna kucka bjela Sinteri su juce tamo izvan grada besprizornih devet pogubili pasa tiho je svisnuo uz rub vinograda bez bolnog jauka, bez glasa Tisina cudna jutros vlada ali meni se sve cini, eto od nekud ce iz vinograda zalajati ono seosko pseto
Tekst pesme
