Nataša

Dok se nad gradom smenjuju na strazi dan i noc dok se stari ljudi spremaju polako domu poc' Zaljubila se opet u ludoga verglasa zaljubila se, zaljubila se Natasa Natasa, Natasa, Natasa, Natasa Natasa, Natasa, Natasa, Natasa Ljubilo je sunce one mile oci, onu put mrsio je vetar one duge kose malo ljut I spremili je lepo da zavede verglasa jer zaljubila se, zaljubila se Natasa Natasa, Natasa, Natasa, ooh Natasa Poletela je njemu kao smrt sto leti cedu svom poljubio je malo pa joj reko idi s podsmehom I mahnula je ruka tog ludoga verglasa sto zaljubila se, zaljubila se Natasa Natasa, Natasa, Natasa, Natasa Natasa, Natasa, Natasa moja Natasa, moja Natasa, Natasa