Stvarnost

U dubini duse urezano samo tvoje ime cesto ja pokusavam da utesim se njime ali to ne uspeva, plamen se ugasio imali smo vatru koju nikad ne bih gasio Ti si htela promenu, rekla da zaboravim tvoja osecanja, ne znam kako to da promenim zadnji poziv, poruke, dok suza mi je tekla nisu bile nista naspram onog sto si rekla Rekla da razumes me, ne razumes nista je l' osecas se bolje, tebi dusa nije cista kazes to su fantazije, samo prazne gluposti e pa duso to su stvari koje neces nikad ti razumeti Jer ti ne znas sta je tuga oko tebe njih je trista, nemas pravog druga neces nikad shvatiti, sta je to realnost izgubio sam zivot e pa vidis to je stvarnost Al' pazi ovako, uopste te ne krivim ti si taj unikat, ali ne znam zasto zivim kad uzela si sve, bez icega sam ostao da li zapitas se sta zbog tebe sam ja postao Posle tolko vremena, ostala su osecanja nema tebe da mi vratis snove koje srce sanja sruseni za sekund, gradjeni su godinama sada sam na dnu, ovo je prica o nama Prica koja nema kraja nema ni reprizu zao mi je samo sto sam bio jos jedan u nizu onih koji nisu ostvarili srecu pored tebe iako si bila kriva, krivio sam sebe Jedan sekund imas sve, drugi nemas nista prodje ceo zivot sreca nikad ne zablista sve zbog nekog ko uopste toga nije vredan iako je pozovem nece doci kad je trebam