Vetar grane do zemlje povija u nocima jedan covek luta zalud trazi onu koje nema skrenula je sa njegovog puta Ref. On je izgubio nju i sad je jos uvek zali lakse bi mu bilo da drugi nisu znali On je proslost u njenom zivotu tuzan covek jos nadu ne gubi sta mu vredi nocima sto luta kad nju drugi vec odavno ljubi Ref. Setna pesma o rastanku dvoje njega zove u krcmu da svrati pustite ga, do zore nek' peva on ce mozda prestati da pati Ref.
Tekst pesme
