Pronadji neki put, pronadji novi svet ja sam alergican na strah a jos sam gori nego pre I nema razloga da poverujem sve stedi svoj proliveni znoj moj bol je, ipak, samo moj Sve kao da je san i kao da smo tu vec bili neki dan, u isti cas to prati nas od malih nogu Sanjao sam te, kucas eksere moje ruke krvare, ja kao podnosim sve pa, pozelim na tren, da nisam vise tu da prosto prestanem da trazim zvezdu vodilju E, vidis, to je laz i za to ne postoji lek kad mislis gotovo, a ono pocinje tek jednom u zivotu digni belu zastavu i prihvati to kao svoju pobedu Svest za opste dobro, skupi ranjene pa im podari so, neka se okale izvestaceni smeh sto odvodi tvoj greh na listu cekanja, na listu kajanja, bez trajanja Lice sakriva, a ruke pune darova i ceka da ti da, ceka da ti da oci velike, u njima vidi sve al´ on je tako star, on nema nerava Osramocen i sed, u ocima mu led ista uloga dve hiljade i kusur godina I nikad nece stici i nikad nece stici nikad, nikad, na vreme i nikad nece stici i nikad nece stici nikad, na vreme
Tekst pesme
