Na kraju vijađa

Od tvoga tista i od tvoga kvasa ja san naresa, evo me prid tebon ka' slipi putnik ca je sve obasa' i stuf se svega kripi tvojin nebon O' tvoje jeske i o' tvoga bruma za mene nima slajeg da me mami i dok pocivan nasrid tvog saluna rojeni skoju, napokon smo sami Ref. Prid tebon stojin, dil san tvoga srca sve ca san steka', sve san tu iskrca' u tvoj san mandrac, umoran ka' ladja spustija sidro na kraju vijadja Od tvoga kvasa i od tvoga tista ja san naresa, prova ca san moga' a sad, prid tebon, drscen poput lista i pruzan konat o' zivota svoga O' tvoga kruva i o' tvoje paste jos cutin forcu, priman tvoju kripost i opet, prid noc, kad zasvitle lastre rojeni skoju, gledan tvoju lipost Ref.