Da bre ja sam marko i markoni Verovatno najgori na zemljinoj kori al mnogo me boli,bas bas bata raka mare malaka i madafaka I jos imam osmeh vecnog decaka, I jos kao klinac,kroz bare sljapkam I jos gadjam raslje,iz slobodnjaka Sta je to,sica,za carobnjaka Sa druge strane zivot kloaka Sve neki talog,pisora i kaka I sve na brzaka i sve na kvarnjaka na putu do sjaja,suncevog zraka Ne mnogo je brza ta pokretna traka Za jednog 33-godisnjaka I jedva se trudim da virnem iz mraka Najgori sin,ljubi ga majka Nikad bio Mare a ime mi je Marko Nosim ga po dedi sto se zvao isto Marko otkad sam ono skako blokovskim parkom Papir stalno mi je blanko Iako ne tako mator,znanje impozantno Uslo je u zakmo u kraju to je tako Zorom izadjem na balkon sa pikslom i kafom Malo popricam sa zgradom i bude nam drago Na stadion ko klinca povukla me gomila Sica od dzeparca na alkohol se trosila Ziveo za zezanje i plodove u kostima Neki mastali o kajli,novcu i kolima Mi smo djirali splavove gde se teletina mnozila Iza vode torima jaja su nam zvonila Fredova i bobova u gomili flopova Ekipa je bolesna,malo ko je normalan Vadim gajke iz mraka,kad se nacne flajka Virtuozno gudalo i dalje sam barba Do kraja ovakav ostace markan Sad se cimam oko faksa nemam vremena da sljakam Ali ne fali mi nista iako cesto sam bankrot Mozda srece koji atom,i u pakli karton Ja sam Marko rkoman,poli toksikoman Dugogodisnji uzivalac te strane zivota 24 sata odan,ta prica nije sporna Ajmo ruke gore svaka dusa srodna vagi-Narkoman,tezak oblik toga,kada se izujem ne mislim na boga U takvoj situaciji stavljam i u skota, Ujutru kad ustanem,hvata me sramota Pusti me u kurac nije lako biti Marko Iako svaki imenjak radi naopako Narodna izreka ili nepisano pravilo jebem li ga sta li je,nisam jos izvalio A bio sam blizu malo mi je falilo Cuo sam matru pa sam poblesavio Na istu upao i istu razvalio Svoju figuru na ulici izvajao
Tekst pesme