Sutra me probudi

Mene nema, potpuno sam prazan i za srce ujela me sarka ja sam izlizan ko vojnicki kazan ja sam ponisten ko postanska marka Ako te ima, pomozi mi, Boze dusa mi je godinama trovana covek je zbir creva, kostiju i koze covek je vreca govana Cujem iza ledja podsmesljivi kikot nekad bih ubio, a nekad mi se place ja jedino umem da budem Don Kihot i da dalje jurim svoje vetrenjace Ref. Ovih dana ja sam bolestan od ljudi nemoj da me diras, sutra me probudi Kucici i kucke mahali su repom a ja bespomocan ko riba na suvom o necemu lepom pricao sam slepom i sve svoje istine pevao sam gluhom