Slusaj ovu etidu sa izlizane matrice zivota mog akvarel klasike nevjesto uramljen urbanim zakonom Ne trazim skupog producenta da od mene stvori genijalnog dirigenta krojaca sudbine, lucidne uloge uvek odbijem U ovom orkestru limenih truba do korozije promuklih i pospanih ja samo zelim da sam stidljiva tuba koja ponekad progovori A to je sad, o, muci me glad za megafonom jakim dvesto hiljada vati nek stanu vozovi, nek puknu prozori dosta sam cutao, bre, nek popuca sve ja hocu da govorim Dvogled za svet, preko ramena let pogledu se oteo a tamo djetinjstvo, da li jesmo il' nismo generacija za preokret Crnih barjaka mars putem promena bas negde ispred cilja zastao pominju zapadna vrata pre bi raku zirafa poklonila svoj divlji cvet Ma dajte mikrofon, pa nek popuca sve ja bar ne brinem ni zbog kakve etike da cutim ko zid dok me nagriza stid ja sam lajavi pas, meni se jebe za vas ja hocu da govorim
Tekst pesme
