Ne zabusavam uspavan pokusavam uspravan sam il' u grupama da zivim po sumama Pod opsadom dusmana braca su mi huskana puskama, njuskama svojim vode skrovistima mojim Toga se ne bojim, jer se borim od kada postojim oziljke ne brojim jer kamenje i motke Samo tuku koske stisnes zube kad se slome budes bolje posle prodje, odmah pokret Lazi mnogo gore bole more kao da si proklet k'o da preko koze tvoje sloj je kuzne, crne smole Na koju se opet lepi tudja bolest to ne mogu da speru s tebe reke sveze vode Ipak, kuda god da odes od svoje si loze u sumi si rodjen istim instiktom si vodjen To ne moze da prodje dok vestacki Pavlovljev nauceni reflekst kada vise nema vece zverke Za eksperimente nestane dok trepnes ovaj kraj majke Zemlje je tvoje okruzenje Uspomene, opomene oblikovale su gene zivot kad ponese na zapad, istok, jug, sever Mozes kraj da napustis al' on nece tebe pa ne mozes da smetnes s uma refren pesme setne Posto jeste zavijanje na mesec daljina zebe, grebes kroz smetove snezne Tvoja mantra, tvoja snaga od vraga brana zadnja vucija patnja otvara ti vrata (k)raja Gde zeleni je pasnjak voda hladna, mlada stada i nema drugog traga osim prijateljskih sapa Ref. 2x Iskrvario je dan sam vracam se na kraj celjusti su gladne prazne po telu su rane-brazde Ako srce klone, stane kad se oci sklope same bljesak otima od tame da trajem okruzen (k)rajem
Tekst pesme
