Moje misli su cista erupcija kad su u dogovoru s recima moje rime stizu iz svemira i nisam ih cuo na vestima moj zivot je platno, odraz unutrasnjih nemira tu sliku mozes da nadjes medju umetnickim delima Mikrofon celivam, a mozda deluje da ga silim al’ ja ne znam kako drugacije da ti ispricam to sto zivim moj duhovi su nemirni i traze mi da ih smirim moja dusa vice i urlice, zato sto nece da cvili Gledam i ucim i ta skola u svakoj pesmi je svaki dan je nova borba i svaki je prepun presije u svaki udjem opreznije, sto znaci da ulazim svesnije pitas se gde je hip hop – na pravoj adresi je Pricam o svom zivotu, tu u gradu iz kojeg poticem o ljubavi, borbama, bolu i o tome da znam da proci ce pricam o tome kako u inat sudbini opstajem i kako je sreca osecaj koji premalo poznajem Sta mi preostaje osim da nastavim da hodam i da budem dosledan svojim principima do groba moja sloboda je moje najvece bogatstvo i ne ocekuj da cu zbog para da izgubim dostojanstvo Kako i zasto – pitanja nikad nisu prestala to isto pitao sam se nekada u svojim pesmama ne prihvatam opciju da cutim i da ne stvaram da lazem vas u pesmama i da spavam, a da ne sanjam Inspiracija beskrajna i mozda previse detaljna osecam kroz vene da mi protice u rekama za ovo nema leka ni u kakvim apotekama stizem sa stavovima malo sireg spektara
Tekst pesme
