187Tamna strana

Tamna strana ulice
jedva razaznajem tvoje lice
u lokvi krvi pored svoje noge
prolivene bez potrebe zbog malo droge
i par zrtava sa obe strane
i tad sam zazeleo da sve ovo stane

Dok te krvavog drzim na rukama
tiho govorim sebi
ovo se stvarno ne desava
u doba rata

Dok cvrst na ulici je bio moj brat
o boze kako je prljav ovaj ulicni rat
zasto si morao da nas odvojis
dani nece biti isti bez tebe
kako da zivim, upitao sam sebe

Zasto si morao da uzmes bas njega
zasto si morao da ga uzmes posle svega
i dodje da poludim sav znojav se budim
da zaboravim ne mogu iako se trudim

Vreme leti, ovih dana
nista nije kako treba
svi iscekuju sta ce sledece da se desi
mada znam da je kasno
ponovo razmisljam o svemu
lezem u krevet, stezem pistolj
i mislim o spasenju

Ref.
Bol je sve veca, svakim danom
vise ne mogu da hodam tamnom stranom
suze neprestano teku niz moje lice
vise ne mogu da hodam tamnom stranom
ulice, sve vec znaju moje ime
ali ja se vise ne ponosim time

Mama, caleta ne krivi
znaj vise bih voleo da me rodila nisi
ali tu si gresku ispravila na vreme
posle ubistva oca ti si se odrekla mene
oterala iz kuce, bacila pravo na ulicu
surova presuda jednom klincu

Prokleto vreme
proslo mnogo je od tada
i svaki deo od svog tog vremena
mene je bolelo jer nisam imao nikoga
da me podigne
da od mene napravi coveka
ali neka, dok hodam ulicom
niko se ne pomera
svi su u liniji ko da se ljute
sto moraju da cute

Govorili su da ce sve da mi se vrati
rekli su da ce me
ko i mog oca, stici metak
i da ce me posle nekog vremena
pronaci u gepeku svojih kola uvijenog u tepih

Zato, ako si vec izabrao, gangster budi
drzi ruku na pistolju
ne daj nikom da ti sudi
prst na obaracu, stalno metak u cevi
drukcije da prezivis, mogao ne bi

Ref.

Vozimo niz ulicu mrtvi od koke
u kolima tisina, mozgovi prepuni droge
moji ortaci sa oruzja otiske brisu
sreda vece, kisa pada, a ja ne volim kisu

Lak na obaracu, mera i ruke se znoje
jedva cekam da se ovo zavrsi sto pre
pravo iz tame dolazimo da sredimo racune
posle ovoga ce svaka majka mene da kune

Mrak, stajemo nista ne vidim u tami
i umesto da pucam, ja razmisljam o majci
da li ce mi ikad oprostiti
to sto radim ovakve prljave stvari

Skripa kola u noci i svetla se pale
umesto par pucanja, cujem rafale
vrisak se prolama, kroz noc
bol u grudima, ja shvatam da je moj

Gusim se od krvi, da disem ne mogu
poslednji rad mozga ja molim se Bogu
da prezivim, ali ne, ne ide to tako
bio sam u velikoj zabludi
da ce sve ici lako
a dusa polako napusta telo
ja se pitam, da li je sve ovo vreme smrti

Hej mama, don’t cry

amazon storage cabinet