Jos uvek ja secam se
tih godina lutasmo bezbrizno
mi pod zvezdama
iz sazvezdja nase mladosti

I secam se osmeha tvog
ociju tugu sto odase ti
i tvojih reci pred put bez
povratka drugovi odlazim

Dobro pamtite ono
sto reci cu sad
zivot je kao predivan san
brzo se prekine

Novembar, iznad nas kisni oblaci
sazvezdje prekrili
necujno, jedna zvezda je
svoj kratak san odsanjala

Sve bajke sad daleke su
svi snovi prazni sad postali su
neka tisina se davno uvukla u nas

I mozda nas gledas sad ti
mozda se smejes
sa zvezdama svim
vidim ti oci
zvezdani sjaj bez granica

Bili smo drugovi,
iste snove smo bezbrizno sanjali
leteli na krilima vecnosti
do sazvezdja.

Slutili nismo mi da ces vecno
u sazvezdju ostati
neka te nase zvezde
sad cuvaju tu umesto nas

Vecni sjsj nek dosegne
sve delove svemira
jedan tren nek zastane sve

Do sazvezdja tada
mladosti jedne
nek cuje se glas
“Molim te sacuvaj mesto za nas”