Trose se drumovi
stig’o sam na kraj puta
dalje od ovoga, ne mogu ja
sve blize sam nevolji
sve dalje od svoga srca
ne prima koren moj, pustinja

A ja kradem jos Bogu dane
trazim lek za rane
sebi da, da oprostim

Ref.
Mozda, da nisam krao
osmeh sa tog lica
mozda, sad ne bih
ziveo kao lutalica

Mozda, mi dani ne bi
prolazili u tisini
mozda, kada bih je nazvao
i rek’o joj izvini

Srce je prepuno
strela iz njenog oka
ja cuvam ih
uporno kao uspomenu

Neka me secaju na dane
iz starog bloka
kad sam zadnji put
povredio nju

A ja kradem jos dane Bogu
zelim, al’ ne mogu
sebi da, da oprostim

Ref. 2x