Rodjena sam u ravnome Sremu
gde salasi sume dodiruju
s juga rode gnezde se u njemu
i zita se sa vetrom miluju

Ref.
Sremica sam, ponosim se time
svako srce lako zavoli me
vatrena sam k’o sto pesma rece
kroz telo mi sremacka krv tece

Stara kola, konji razigrani
Fruska gora, rodni vinogradi
i Karlovci sto jos pamte Branka
i njegova “Djackoga rastanka”

Ref.

Sreme, Sreme, sirokih li polja
u tebi sam mladost provodila
nigde ljubav, nigde radost bolja
nikada te ne bih ostavila

Ref.