Vojvodino lazemo se dugo
sta nam sada i ostaje drugo
ti se pravis ista k’o i prije
ja se pravim da mi vazno nije

Al’ nekad vino potece k’o reka
tambura i tuga kad se spoje
i uvik krene kriva pisma neka
i znam da nema vise Vojvodine moje

Ref.
Nestala je negde, gde nestaju snovi
ostale su samo pisme njene
s njima moja dusa kao rekom plovi
kad sicanje u detinjstvo krene

Znam da nikad vratiti se nece
Vojvodina iz sicanja mojih
zalud slike, zalud uspomene
na vrime sto vise ne postoji

Kazu sad je bolje nego prije
neki ljudi uvik vole novo
pisma ova za svakoga nije
samo ritki razumice ovo

Ref.