U ovim coskovima bola sta vidim
ono sto ne shvatas
u meni zivis, zasto onda
sve puca kao petarda

Odlazis, a moji vozovi i dalje kasne
nek me neko upozori
a osmeh tvoj nekom drugom poklanjas
ako je ljubav zgrada

Volim te od prizemlja do potkrovlja
ne oseca te samo srce, vec i moja odeca
skini sve sa mene da te manje osecam

A zidovi i ljudi meni ne znace nista
u meni samo odraz tvoj
tvoga osmeha slika

Ja sam hteo ljubav da barem bude vecna
hvala sto kad pomislim
na tebe ja sam srecan

I dalje te cuvam tu u sebi
jer ono sto iz tebe izlazi
to, to zovu Svemir

Al’ ne mogu tu nista
i ako zbog vas ljubav nosi zvanje
od mene uvek mozes dobiti to postovanje

I nisam poseban, al’ nisam kao ostali
u meni zivis i tako ce ostati
tako ce ostati

Zasto bas mi, postoji hiljadu razloga
zasto bas ti, postoji hiljadu razloga
zasto bas ja, postoji sto razloga
opet, a samo jedan da zauvek odes