Nekad se znalo sve
ja krenem ulicom
a deca mi trce u susret

I sad trce, al’ beze od mene i vicu
mama, ne otvaraj, ide postar

K’o da je proslo od tad 200 godina
bila je kafa, dobar dan i rakija
dve crvene od svake penzije za srecu
i srecan rad domacine

Sad hodam k’o kreten sam
ljudi okrecu glavu
a poznaju me svi
juce su me napali
i oteli torbu punu racuna za struju

Necu da delim deci pozive u rat
ja zvonim, zvonim
niko mi ne otvara
kod kuce zena sa mnom ne razgovara

Ref. 2x
Ne mogu, ne mogu
ne mogu, ne mogu
ne mogu vise da budem postar

Proslo je dosta godina
ja konacno shvatam sta se desilo
bio sam strasno glup
al’ i ja danas uspesno
bezim od svog postara

Nova je godina
ja nemam cestitke
telegram saucesca
sitne penzije

Ja sam k’o gavran
koji doziva nevolje
strah me, svi imaju pse

Ref. 4x