Veceri svake na
klupi pored nase
srecni i tihi sedeli su oni

Sapatom su nekad
rekli dve, tri reci
cinilo se neko daleko zvono zvoni

Setajuci cesto, ispred nas su stali
pogledom su rekli
mnoge lepe stvari

Mada smo ih samo
iz vidjenja znali
postali smo brzo prijatelji stari

Jednom smo im pisali sa mora
bilo je to, cini mi se, lane
i kako im adresu nismo znali

Napisali smo samo
u parku pored grada
druga klupa s desne strane

Veceras vec dugo
puni neme slutnje
cekamo da dodju svecani, beli

Da se nisu mozda uplasili sveta
ili smo ih sinoc
poslednji put sreli