Vozim lagano, sitan je sat
oblaci snova pritiscu grad
nemirne zene sanjaju greh

Semafor trepce iz navike
budilnik budi prve radnike
trezan pijanac place kroz smeh

Novi dan niz prazne ulice vec navire
jutro budi moje stare nemire

Ref.
U ove sate ja te trazim
sklopljenih ociju, lek tvojih reci
sto me leci sada opet nije tu
i draga slika tvog lika
postaje nejasna kao duh
novi dan, a ja ne znam
sta cu s njim

Uvek me s nogu obori
trenutak kad zevaju prozori
i sapucu lutke iz izloga

Dize se jutarnja zavesa
trenutak tisine pre aplauza
pocinje prestava bez prologa

Ref.