Ostala je samo lutkica od plisa
ovo je prica upravo o njoj
od tada mi zivot i ne znaci nista
postao je kazna, ostao je bol

Imala je oci plave kao more
nevino ko dete, srce puno sna
jos uvek u dusi ostale su moje
i znam da su pravo otisle u raj

Morao sam poci, zivot kao drama
znao sam da prava ljubav nece proci
ostala je ovde uplakana, sama
i brojala je dane kada cu doci

Nosio me zivot, lomio mi krila
svaki dan je bio samo nova prica
u srcu samo ona je bila
i na celom svetu ni jedna joj slicna

Sanjam te i ja cu ruke da ti pruzim
ostala sam zeljna tvoje ljubavi
zivim za trenutak kada ces mi doci
zelim samo da te, da te zagrlim

Izas’o sam prvi iz tog aviona
zbunjeno, ko dete, trazio sam nju
siguran sam bio, cekace me ona
gledao sam, ne, ona nije bila tu

Strepnja je po srcu pocela da bije
leteli minuti ko u zao cas
cekao sam, ona dosla nije
barem da jos jednom cujem dragi glas

Gledao sam zbunjen svuda oko sebe
mislio sam, svemu dosao je kraj
slusalicu dizem, trazio sam tebe
a telefon cuti, kao da zna

Onda sam slomljen krenuo do grada
mozda cu negde pronaci nju
samo je kisa pocela da pada
kao crna slutnja prevelikom zlu

Odjednom ispred mene stala je kolona
oko nekog tela skupili se svi
cuo sam sirene nekih brzih kola
i prepoznao ja sam voljeni lik

Sve je oko mene pocelo da pada
grlio sam malu mozda zadnji put
u narucju mome ko da ziva je sada
sklonite se, ne dam da odnesete nju

Za sudbinu ovu nemoj sebe da krivis
ti moras da shvatis, ti moras da zivis
boli me i sada svaka tvoja suza
moras biti hrabar i nemoj bit’ tuzan

Secanje na tebe nikad nece proci
cak i posle smrti ja cu tebi doci
u snovima tvojim zagrljaj me ceka
ja cu uvek biti tvoja verna senka

Sanjaj me i ja cu ruke da ti pruzim
ostala sam zeljna tvoje ljubavi
Bog je tako hteo zasto nisi smrti
sacekala da te, da ga zagrlim