Znao sam te kad si bila mala
kad si sa mnom cesto cavrljala
dav’o sam ti secera i meda
i bombona niko kad ne gleda

Cesto sam te sebi dozivao
da te volim tada nisam znao
dani prosli, doslo vreme drugo
nismo mali, sad je nesto drugo

Tvoje lice kao sneg sa brega
sada volim gledati u njega
oci snene, od jezera tise
vito telo k’o breza se njise

Ruke bele, k’o sto ima vila
oko mene k’o brsljan bi svila
lako podna kao hladna voda
usne rujne, to je prava zgoda

Vreme prodje kao tiha reka
neko drugi s’ tobom zoru ceka
u obzorje tepajuci razno
u mom srcu stoji mesto prazno

Neces vise secera ni meda
ni bombona niko kad ne gleda
zaboravi da si mene znala
ostade mi secanje i hvala