Budim je zbog sunca
koje objasnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog izmedju prstiju

Budim je zbog reci
koje peku grlo, volim je usima
treba ici do kraja sveta
i naci rosu na travi

Budim je zbog dalekih stvari
koje lice na ove ovde
zbog ljudi koji bez cela
i imena prolaze ulicom

Zbog anonimnih reci, trgova
budim je zbog manufakturnih pejzaza
javnih parkova

Budim je zbog ove nase planete
koja ce mozda biti mina
u raskrvavljenom nebu
zbog osmeha u kamenu
drugova zaspalih izmedju dve bitke

Kada nebo nije bilo vise
veliki kavez za ptice nego aerodrom
moja ljubav puna drugih
je deo zore koju budim

Budim je zbog zore, zbog ljubavi
zbog sebe, zbog drugih
budim je, mada je to uzaludnije
nego li dozivati pticu zauvek sletelu

Sigurno je rekla, neka me trazi
i vidi da me nema
ta zena sa rukama deteta
koju volim

To dete koje je zaspalo
ne obrisavsi suze koje budim
uzalud, uzalud, uzalud

Uzalud je budim
jer ce se probuditi
drukcija i nova

Uzalud je budim
jer njena usta
nece moci da joj kazu

Uzalud je budim
ti znas, voda protice
ali ne kaze nista

Uzalud je budim
treba obecati izgubljenom imenu
necije lice u pesku

Ako nije tako
odsecite mi ruke