Nikada nisam bio dete sudbine
nikad me nezne ruke nisu grlile
i ovo malo radosti sto zivim sad
to me prati zato sto sam jak i mlad

Valovi nade su me uvek nosili
djavoli crni moju dusu prosili
al’ ipak pored svega ostao sam svoj
srce mi ludo jos ne lomi nespokoj

Ref. 2x
Daleko otici cu negde, ne znam gde
pronaci put do neke mirne obale
sve jednom mora proci
i sreca mora doci
mada nisam dete sudbine

I danas kad me zovu stari drugovi
da s njima sednem, koje pice popijem
ja prisetim se tada onog vremena
dodje mi tad da svaku casu razbijem

Ref. 2x