Veceras ulice su puste
sve nekako mirise na nas

Secanja dodju
al’ ne zelim da se secam
kako sam juce
pored tebe bio srecan

Ziveo samo za
trenutke kad me pomazis
nocu te sanjam
al’ mi jutrom uvek odlazis

Niz reku proslosti
tamo gde brod u boci plovi
meni si dala sve
sada te ima neko novi

Jos mi odjekuju
te lazi kao uvreda
kada si nezno saputala
to “zauvek da”

Ostaces pored uz mene
i kada ostarim
i one suze kada
hteo sam da te ostavim

Kada sam saznao
da ipak nisi bila to
u sta sam verov’o
nocu dok sam te ljubio

I ja sam znao
da vec dugo nije kao pre
al’ ipak plak’o sam tog dana
kad sam saznao sve

Pa sam potonuo prognan
iz naseg starog dvora
dva’es hiljada milja
duboko ispod mora

Ref.
Ulice puste su bez nas
od kada ne cujem ti glas
samo ti i ja
na starim slikama

U bajke verovali smo
svoju imali, a sad
budim se i znam
ovo je hladni kraj

U zamku ljubavi sam
vetar koji odjek nema
bacena igracka
negde u nekom gradu sena

Tu pored kante
gde ulicom niko ne hoda
gde ljubav zivi u suzi
s imenom nekada

Kada smo nosili
blesavi sjaj u ocima
i ona jedino znala
je da me procita

U zagrljaju smo imali
i onaj osecaj
da ceo svet je nas
a sad je tome kraj

Pa slomljen posmatram
bajke na tren me podsete
na dvoje ljudi sto
znali su da se osete

Bez reci, bez ruku
pogledom koji govori
vise od dodira
pogled sto dusu otvori

I svi su hteli da budu
bas kao ti i ja
al’ tebi ipak je prica
s njim bila bitnija

Samo sam hteo da vidim te
kad se probudim
da kazem ti da te volim
i da te poljubim

Ref. 2x