Od malih nogu
nisam se uklapao nigde
oduvek usamljeni andjeo
koji trazi svoje visine

A noge k’o da su
izlivene u cement
gazim napred, ali nazad
me vuce veliki teret

I svi se pitaju
zasto mi album kasni
ali niko se ne pita kakve
snove imam kad zaspim

A ljudi vide
samo ono sto zele
kada mi ne ide nista
tad vidim ko je uz mene

I zato tesko sticem
u strance poverenje
dusa zaboli kad vidim
ko je na sceni cenjen

Ulice vatrene
umesto snova pepeo
negde daleko sada
bih tako rado odleteo

Ali, zelje su jedno
a mogucnosti drugo
country pesme uvek me
podsecaju na Dugog

Vreme je ludo, a
mozda sam lud samo ja
izgubio sam, buraz
previse na ulicama

Gradsko vaspitanje, buraz
ne volim narodnjake
nisam svadbarski tip
ne osecam to, brate

Ja volim taj rep
jer ti ritmovi nose me
kroz oluje i nevolje
odmah izvalim pozere

I cesto postavljam sebi
ta ista pitanja
da li su, buraz, imala
smisla sva ta odricanja

Sto krenuo sam putem
putem bez perspektive
putem ljubavi za rep
uz tenzije zadnje cetvrtine

Za sve usamljene andjele
sto traze isto srce cisto
zagrljaj, prica
k’o Monte Kristo

K’o Edmond Dante
sreca bezi iz ruku
ali borim se k’o lav
da pronadjem svoju luku

Kao indigo deca
poremecaj u snu
za mnoge glup i
mozda se ne isplati trud

Mozda sam stvarno lud
al’ ako je tako, ostacu lud
onaj isti Deniro
muzika mi je put