Ona je volela blues
njen kralj zvao se Peter Green
a ja sasvim slucajno tu
za taj film neko levi sasvim

Uvek je gledala sat
i cim sklope kazaljke krug
k’o mala bi saputala tad
da negde neko misli na nju

U njenoj sobi mala riznica greha
kao duga preko besmisla most
puno knjiga nekog prebeglog Ceha
i sportska stampa ako naidje gost

Ref.
Uglavnom prodje sve
ali ostane blues
boje se razliju
kad ga cujem na radiju

Ubija metronom
sta taj sat radi tu
jedan i nula pet
neko misli na nju

Negde u meni je kvar
i mrak sto me gricka k’o mis
i sav sam kao ona staklena stvar
u kojoj veje kada je pomeris

U ovoj sobi ravnoteza je prosta
sto i krevet i prekidac za luc
ispod cene mole cenjenog gosta
da pre puta ne zaboravi kljuc

Ref.

Ona je volela blues o-je
lucidni Peter Green
a ja, ja sam voleo nju
a blues, sta blues
nemam nista sa tim